“Ivanov” otvara novu pozorišnu sezonu

Premijerom „Ivanova“ A. P. Čehova u Crnogorskom narodnom pozorištu će u petak 18. oktobra u 19 sati na Velikoj sceni biti otvorena nova pozorišna sezona 2019/2020.  

Režija Čehovljeve drame povjerena je Andriy Zholdaku, jednom  od najznačajnijih  savremenih evropskih pozorišnih reditelja. Zholdak potpisuje i kostimografiju i dizajn svjetla. Autorski tim predstave čine: scenograf  i video dizajner Daniel Zholdak, dramaturškinja Ioana Malau i kompozitor Sergey Patramansky. Tekst je prevela Zlata Kocić a lektorka je Jelena Šušanj. Umjetnička koordinatorka je Kathya Tobilevych, asistent kostimografa Yan Zholdak, asistent reditelja Nikola Kimovski a izvršna producentkinja Janja Ražnatović.

U predstavi igraju: Dejan Lilić, Sanja Vujisić, Žana Gardašević Bulatović, Žaklina Oštir, Branka Stanić, Stevan Radusinović, Dragan Račić, Gojko Burzanović, Aleksandar Radulović, Davor Dragojević, Jovan Krivokapić, Lazar Dragojević i Zoran Dragićević.

Režirao sam Čehova u Finskoj, Švedskoj, u Helsinkiju, Upsali, Štokholmu i u Moskvi, tri različita Čehova: Galeba, Višnjik i Ujka Vanju. U tim predstavama tema je takođe obični, takozvani mali čovjek. U Ivanovu, ja sam tu temu sklonio u stranu, pomjerio je na periferiju, jer u ovoj predstavi istražujem šta i kako ljudi govore i šta misle, a prećutkuju. Mi govorimo jedno, mislimo drugo, a radimo treće. To je veoma aktuelan problem u životima mnogih od nas. Ovom predstavom, ja pokušavam da pokažem skrivene impulse, jer me zanima šta se nalazi iza, šta je skriveno iza rituala uobičajenog i svakodnevnog. Interesuje me šta bi se moglo desiti ako eliminišmo diplomatiju i pravila ponašanja. Mi kažemo ‘dobar dan, kako ste’, ali se ne otvaramo. Međutim, ako bismo otvorili čovjeka danas, u Podgorici, u 2019. godini, šta bi smo dobili. Sada postavljam Čehova kao Dostojevskog, kao čovjeka iz podzemlja. Čovjek Dostojevskog

je bez kočnica, koji ide u crkvu i moli se na jutarnjoj liturgiji, a naveče ide u javnu kuću ili kazino ili s nožem napada nekog na ulici. To je ono što mene zanima, odnos svetog i užasnog u čovjeku u Čehovljevoj drami. Kako je govorio Gogolj, moj zemljak, Ukrajinac _ Pozorište je lupa kojom gledaocu uvećavamo tamne strane čovjekovog uma _ čovjeka koji je nepredvidiv, kao što su to nevjerovatni junaci poput prijatnog Ivana Ivanoviča, prekrasnog Semjona Semjonoviča. Mi sa takvim ljudima radimo, živimo, a šta se sa njima zapravo zbiva, šta je u nutrini čovjeka, e to je veliko pitanje. Upravo pozorište kao rendgen treba to da objelodani, čak i da uplaši gledaoca.

                                                                                      Andriy Zholdak